Vodič za profesionalnog gradiškog hejtera (start paket)

0
125

Kada Vas pitaju šta čitate, recite da ne čitate jer je sve danas smeće. Kada Vas pitaju kakve filmove gledate, recite da ne gledate filmove jer nema ništa po vašem ukusu. Kada Vas pitaju kakvu muziku slušate, recite da je sve komercijala i da dobre muzike nema. Kada Vas pitaju ima li išta dobro u vašem gradu, recite „ma…“, odmahnite rukom i filozofski gledajte u daljinu.

Svi smo u određenom periodu života, godine ili dana bili „hejteri“. Hejtovali smo određenu grupu ljudi, određenu vrstu muzike, vremenske (ne)prilike, državu, sistem i šta sve ne, ali malo ko od nas je (p)ostao profesionalni hejter.

Da biste postali profesionalni hejter nije potrebno mnogo odricanja ni truda, pogotovo ako živite u gradu koji broji 20 000 stanovnika, od kojih polovinu lično poznajete, a o drugoj polovini znate barem po 10 rečenica. Naravno, da biste postali profesionalni „hejter“ nije potrebno ni da poznajete sve te ljude, još je bolje ako ne znate ništa o njima, „ali ste čuli sve“. Gradiška još uvijek ne nudi formalno obrazovanje za hejtere, ali zato je neformalno prisutno u svakom kafiću, svakom ćošku koji je pokriven bežičnim internetom, stoga ne gubite vrijeme kada je obrazovanje u pitanju. S obzirom da ništa ne treba prepuštati slučaju, u nastavku nudimo nekoliko korisnih savjeta kako biste što prije postali profesionalni gradiški hejter. Doduše, bez diplome, ali uskoro će i to biti dostupno.

Vodič za profesionalnog gradiškog hejtera (start paket):

Ukoliko čujete da neko od vaših poznanika otvara novi tematski kafić u gradu, na prvoj kafi koju pijete tog dana obavezno koristite rečenice tipa: „K’o da će mu neko tu dolaz’ti…“, „Nema tu zarade, brate…“ Ukoliko vas neko narednih dana u neznanju odvede u taj lokal govorite da vam se ne sviđa WC, da su vam boje mračne (jer vi volite život i navikli ste na svjetlost), da vas konobar čudno gleda („odakle mu pravo zaboga“), te kako više nikada nećete navraćati tu.

Ukoliko čujete da neko organizuje polumaraton, turnir u fudbalu, streetball, osniva biciklistički klub, udruženje planinara, ide biciklom u Tokio i slično, čim dobijete priliku (čak i ako vas niko ne pita za mišljenje) ispalite rečenice: „Šta imaju od toga?“, a potom „Svi odjednom neki sportisti…“. Ako vas niko ništa ne pita, ne brinite, to je normalno. Dodajte konstataciju: „Ma znam ih ja sve iz osnovne, nisu ni fizičko radili…“

Ako vidite vašeg poznanika da volontira u okviru neke organizacije, obavezno mu na ulici u povjerenju recite: „Je l’ ne vidiš da te iskorištavaju?“ i dodajte da Vi ne biste nikada to dopustili. Na kafi sa hejterima, poznanika okarakterišite kao „budalu koja radi džabe za druge“ i nekoga „ko ne zna šta će od viška vremena“, jer zaboga vi znate najbolje kako se vrijeme kvalitetno troši.

Ako čujete da vaš poznanik radi i po 12 sati, kako bi imao za život, da se „cima“ za svoju stvar, odmah ga puni saosjećanja počastite sa „Jadan ti, ja ne bih nikad za te pare radio…“ Potom na petoj kafi koju pijete taj dan konstatujte „kako ste mu rekli, ali da ne vrijedi jer je on takav“.

Ukoliko čujete da vaš poznanik upisuje fakultet u Banjoj Luci, odmah mu recite: „Ma nema ništa od fakulteta, isto ti je sa diplomom ili bez…“, a za one koji odlaze na fakultet u Beograd, Novi Sad, Beč ili Grac odmah napišite post na fb u kojem lično zahtjevate „poseban krug pakla za takve…“ Naravno koristite odrednicu „za sve one koji…“

Ako na društvenim mrežama vidite da neko orgnizuje humanitarnu akciju, gdje je prihod od prodatog pića namijenjen liječenju vašeg sugrađanina, nemojte ni slučajno kliknuti „going“, a kamoli odazvati se. Na sljedećoj kafi hejtujte organizatora akcije: „Svi mi nešto humani, daj molim te…“ i obavezno dodajte „Pitanje gdje idu te pare…“. Ne zaboravite konstataciju: „Ne radi se to tako. Ja bih to drugačije organizovao…“

Kada vidite ili još bolje samo čujete da neko učestvuje u organizaciji kulturnih manifestacija, poput književnih večeri, projekcija filmova u parku, koncerata, ni slučajno taj dan ne izlazite iz kuće, jer zašto biste prisustvom pomogli da „neko drugi pokupi slavu“. Jeste li hejter ili niste?

Ako se slučajno nađete u nekom drugom gradu, nekom novom društvu i pitaju vas za vaše sugrađane, za poznate fotografe, sportiste, avanturiste, novinare, za poznate ugostiteljske lokale, brendove vašeg grada… samo odmahnite rukom uz komentar „ma sve je to…“ ili jednostavno recite da za dotične nikada niste čuli iako živite u Gradišci od rođenja.

Na društvenim mrežama hejtujte iz daleka, hejtujte uvijeno, da se ne primijeti jer zaboga niste vi dobronamjerni, iskreni kritičari, niti želite da im se miješate u posao. Koristite odrednice „neki ljudi u gradu“ ili „svi u ovom gradu“, a zatim se zapitajte „ima li iko u ovom gradu da…“ Naravno potražite istomišljenike da vam lajkuju postove, jer hejt ne vrijedi ako ga ne podrži barem 10 hejtera. Profesionalnih, dakako.

Kada Vas pitaju šta čitate, recite da ne čitate jer je sve danas smeće. Kada Vas pitaju kakve filmove gledate, recite da ne gledate filmove jer nema ništa po vašem ukusu. Kada Vas pitaju kakvu muziku slušate, recite da je sve komercijala i da dobre muzike nema. Kada Vas pitaju ima li išta dobro u vašem gradu, recite „ma…“, odmahnite rukom i filozofski gledajte u daljinu. Ako baš budu insistirali na pitanju šta biste Vi uradili u vašem gradu, promijenite temu tako što ćete tiho hejtovati osobu koja upravo prolazi.

Ukoliko poslušate jedan od savjeta (redosljed nebitan), ostalo će doći samo po sebi. Stoga, prionite na posao. Postanite još jedan profesionalni gradiški hejter.

*Svaka sličnost sa stvarima i događajima potpuno je slučajna. Tekst je satiričnog karaktera i nema namjeru da vrijeđa, omalovažava ili ponižava grupu ili pojedinca.

Izvor micromreza.com

nekretnine_mostar

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here