Pitomi kesten: izvanredna hrana u ove jesenje dane

0
303
KONICA MINOLTA DIGITAL CAMERA

Pitomi kesten ((Castanea sativa) botanički ima veoma malo veze sa divljim kestenom (Aesculus hippocastanum). Pitomi kesten (Sweet Chestnut ili Marron) spada u familiju bukvi i više je srodnik sa hrastom i bukvom.

Ima veoma plemenito i tvrdo drvo, koje se po kvalitetu upoređuje sa onim hrastovim. Stablo može narasti i pedeset metara u visinu.
Stablo pitomog kestena može doživjeti veoma veliku starost, čak od 500-1500 godina. Na obroncima Etne raste stablo, za koje se pretpostavlja da je staro od 2000-4000 godina. Smatra se da je drvo porijeklom iz Grčke. U Evropi raste samoniklo u Spaniji, Portugalu, Italiji, Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Grckoj i Turskoj.

U Holandiji ga ima na jugu zemlje, i u parkovima, kao ukrasno drvo.
Za razliku od plodova divljeg kestena, koji su otrovni, plodovi pitomog kestena su jestivi i veoma hranljivi. Sadrže veliku količinu skroba, po čemu se mogu porediti sa krompirom. Od plodova se pravi brašno, koje sadrži dosta šećera, a koristi se za izradu hljeba i peciva.
U jesen se u gradovima juga Evrope kesten peče na žaru u posebnim pećima na ulicama, i prodaje onako vruć u fišecima.

“Maroni, maroni, vrući maroni” uzvikuje prodavač na ulici. Kesten se može jesti i kuhan. Kesten-pire je dodatak mnogobrojnim poslasticama.
U Bosni i Hercegovini pitomi kesten raste u šumama, ponekad obrazuje posebne šume, ponekad je u zajednici sa hrastom i grabom. Posebno ga puno ima oko Konjica, te u Bosanskoj Krajini, oko Bužima. Tamo ima i veliki ekonomski značaj, jer se bere, otkupljuje i izvozi. Posebno je “Agrokomerc” bio razvio proizvodnju kesten-pirea.
Plod kestena je pored skroba i šećera još bogat kalcijem, kalijem, sadrži fofora i željeza, ima 4 posto bjelančevina, te vitamine B skupine. Kesten kasno cvjeta i tada je jedina ispaša za pčele. Kestenov med je vrlo ljekovit, pomaže kod oboljenja jetre i kod gastritisa (upale želučane sluzokože).
Dok još nije bilo krompira u Evropi kesten je predstavljao važnu namirnicu u ishrani, smatra se da je bio ustvari najstarija biljna hrana.
Interesantno je da se pored obilja evropskog kestena, dosta pitomog kestena se u Evropu uvozi iz Kine. Kvalitet kestena je veoma različit, a plodovi su često inficirani insektima (crvićima), pa je veliki dio plodova koje ispečemo potamni, i nije za jelo. Plodovi se prije pečenja u tavi trebaju narezati da ne bi pucali, i da bi se lakše gulili.
Slike sa pocetka teksta su prenijete sa engleskog izdanja Wikipedije (vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Castanea_sativa )

nekretnine_mostar

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here