Kad ću zaspat u normalno doba i zašto nikad?!

0
92

Kad ću zaspat u normalno doba i zašto nikad?!
Što svi televizijski programi po svu noć repriziraju svoj ionako dosadni televizijski program. Da se ubijem sad il’ da čekam jutro?

Boli me kičma. Mogla bih leći u krevet. A možda da još malo krivim kičmu na stolici. Da mi je zapalit. Al’ sad sam oprala zube. Jebo mater, četkica mi je toliko glasna, kontam da sam za pet minuta probudila po’ Sarajeva. Saraj’va. Nestalo vode, kako da skinem šminku? Nisu restrikcije, kod mene u vili nikad nema restrikcija, nestalo, nako. Nema čokoladnog mlijeka. Ima onog običnog. I mliječne čokolade. Nešto bih, al’ mi mrsko.

Okej, da sumiramo, on se loži na mene. To znam. Odavno. Šok i nevjerica, muškarci se lože na žene. Al’ mu se i sviđam. Mislim ono, sviđam u fazonu: zvao bi me curom pred jaranima. To znaju svi oko mene, samo ja ne znam.  Dobro, samo se ja pravim da ne znam, jerbo … nako. Samo jarane, znaš me godinu dana, de napravi neki move. Puno tražim. A i glupa sam, jelte. Mislim, kako očekuješ da neko napravi move, kad mu na: “Imaš li sutra vremena, da te vodim vanka?” Odgovoriš sa: “Imam buraz.” BURAZ! Svejedno kad se ja ne ložim na njega. Dobro, možda malo. Nego me kopka jebiga, ima 28. godina a studira. Mislim, 28 godina i student?! Hajd, evo završava, al’ opet. Student? Jest, radi. I ima auto. Mislim, nije da je važno, nego ono – zaradio i kupio. Nije tatin sin. Valjda to pokazuje određenu dozu: odraslosti. Šta znam?! Trabunjam, nije da je to neki kriterij, nego eto. Nako. A i kome se ja pravdam uostalom. Niđe veze.

Dalje, i on se loži na mene. Doduše, ne loži se što ga ja ložim, nego što ga seljanka napatila da mu i normalan pogled bude k’o melem. A ja baš ovako imam lijep pogled. Sladak, moglo bi se reći. Još kako trepuškama mlataram, ma hajte molim vas. Nego, što mi žene vazda mrcvarimo normalne, poštene muškarce koji nas igrom slučaja vole. Evo ne znam. Ne može nam guzica s’ mirom. Nego i on je onako, taman. Lijep je. Mislim, ne znam kol’ko je zahvalno bit’ s’ likom koji je ljepši od tebe (da, i to je moguće). Ima 33 godine. Okruglo. On nije okrugao. Visok je onako, bradom me može po potiljku namlatit komotno. Joj Bože, koji kriterij. Meni je važan. Recimo daleko važniji od dobrog auta. Sad kontam da nije ni zahvalno bit’ s’ nekim ko se ostvario na svim poljima na kojima ti tek počinješ. Faks, poso, auto, stan, provod, društvo. Fali mu još porodica. Tu se recimo nije ostvario, ja ne bih ni da počinjem. I vozdra mala raja, koga ćeš pozdravit?

Nego, što se ja vazda ložim na ove matorce. Mislim, nije što su oni matori, nego što sam ja u cvijetu mladosti. Možda imam daddy kompleks. A nemam. Moj stari pravo kul ćale bio. I sad, čuj bio. K’o eto više nije. Nego jes’ ba pravo kul. Vazda dobar odnos imali, šta dobar, predobar. Znači nije to. Mada mi uopšte nije mrsko da ga zovem daddy dok me šapama klepa po guzici. Mislim na ove potencijalne, naravno. Nije mi mrsko nimalo.

Sad kontam ovako: je l’ oni mene privlače, il’ ja privlačim njih. Je l’ zato što sam se vazda družila i odrastala sa starijim momcima od sebe, pa se lakše uklapam u njihov mentalitet, il’ su oni pedofili. hahahhaa. čuj pedofili. To bi možda pilo vode da i ja nisam zagazila u dvadesete. Znači, ne važi. Ne’am pojma. Možda im dojade ove udavače što su se opasno približile da izađu iz tridesete pa k’o mačke u februaru vrebaju muškarce. Ne za seks, nego za brak, dabome. Danas smo na kafi zaključili da nema ništa gore nego k’o kad se maca poslije februara ofuca. Tako i neke žene. Ne mislim na žene određenih godina, nego žene generalno. Ono, u globalu. Kad je pogledaš izgleda baš – ofucano. K’o bivša mu. I nije što sam ja ljubomorna. Nije bivša nekog MOG, nego nekog NJENOG i nije da se solidarišem sa njom jer taj neko NJEN uopšte nije nikad ni bio njen, nit je ona bila njegova. Nego što je treba fakat – ofucana. A 19 joj. Mrsko mi napisat 19 slovima.

Pa majke mi, ja da moram učit, komirala bi se u jedan najkasnije. Nije da sad ne moram učiti nego ispit mi je tek u petak. Ovaj sad petak. TEK u petak. Pink Floyd – The wall. Kupiću tapetu k’o ovaj omot albuma što imam. Otkud meni uostalom ovaj njihov CD. Garant maznula nekom. Kupiću kurac, hrapavi mi zidovi u sobi. Nije u sobi. U cijeloj kući. Jebem ti francuske zidove, znači ne moš ‘ slike okačit jer ne da da se buše, a ne moš’ ni one samoljepljive (?!) držače kupit jerbo HRAPAVO! Dobri su samo da laktove zgulim. To mi je na nivou onoga kad se složiš malim prstom od štok. Divno. Naprosto divno.

Gladna sam. A oprala zube. Kako i ne bila gladna seljanko glupa kad jedeš dvaput dnevno u razmaku od četiri sata a ovo ostalo postiš valjda šta li.

Znači, što svakog živog spusti kad se napuši, samo sam ja … dobro, nije za bloga. Inače sve fina djeca čitaju blogove. To sve neiskvareno do kosti. Ljubi tajo. Ljubi majka oči svoje lijepe.

Činjenice:
– Umila sam se vodom iz bokala. Dakle, bokališem se.
– Gladna sam.
– Danas sam sparila čarape! Nisam dobro.
– Spava mi se. Mrsko mi je obuć pidžamu. PIĐAMU!
– Jesam rekla da sam gladna?
– Puko mi je zub, očnjak. Sad sam pola vampira.
– U pičku materinu kako sam gladna.
– Boli me kičma. Moram ustat sa stolice.
– Argeta sad zvuči tako primamljivo. Zove me iz frižidera.
– (after 5 mins) Rolovana piletina je ko kamen! kad se ohladi.

Dužeg a glupljeg posta nema nadaleko i naširoko.

Hajž.

nekretnine_mostar

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here