Hronike jedne Ivane: Znam da smo se nekad voleli

0
128
Znam da smo se nekad voleli
Skriveni ispod senke lipe
U konaku starom
Sa velikim kružnim stepenicama
U bašti ruža i lala
Gde je moja divlja ljubav
Najlepše bila pripitomljena
Umirena
U luci ukotvljena
Dečije ljuljana tvojim sigurnim rukama
Tako da je spustila sidro u tvoje srce
Zauvek nespremna da podigne svoja jedra
Zauvek gluva na jezik vetrova.
Znam da smo se nekad voleli
Inatom, ponosom i tvrdoglavošću
Zbog kojih se nikad pustili nismo
Zbog kojih si mi se vraćao
Zbog kojih sam ti dolazila

Ljubeći lažljive usne koje izgovaraju “ne volim te”,
Jer ako nešto mnogo puta kažeš postaje istina,
A ne postoji svet u kojem bi ti toj stvarnosti dozvolio da se odigra
Niti postojim ja
Koja bih ikad u to poverovala.
Znam da smo se nekad voleli
Ljubavlju svih umetnika
Mnogo pre ili mnogo kasnije
U kameno ili bronzano doba
U doba svetskih ratova
U inflaciji
Bombardovanju
Miru
Voleli smo se
I bili smo migranti ispred zatvorenih granica
Nemoćni pred velikim svetom
I prljava je bila moja plava suknja
A tvoja košulja ne više tako bela
Ali sa rukom u ruci
Što iz korena zemlje vuče
Nije bilo toga što je iz naših srca
Ovu ljubav moglo da izvuče.
Znam da smo se nekad voleli
Na jednom balu pod maskama
Ja u belom
Ti u crnom

Polovine jedne celine
Noć i jutro
Mesec i Sunce
Zemlja i nebo
Ja i ti

Ništa drugo do
Crno-bele ljubavi.
Voleli smo se ljubavlju
Careva, prinčeva, kraljeva
Robova i siromaha
Grešno i božanski
1937, 1944. ili 1818.
U prošlom, sadašnjem ili novom veku
I bili smo prezreni kao jedno biće
I voljeni kao jedno telo
Slavljeni kao jedan Bog –
Jer ti si u meni
Onoliko koliko sam ja u tebi;
Ako su tebe nekad ranili
Od te sam rane ja umrla,
Ako su mene nekad doživotno osudili
Tebe su od te kazne pogubili.
Znam da smo se nekad voleli
I voleću te i kad ne prepoznam da si to ti
Kada izgubim pamćenje
Ne sećam ti se lika ili imena,
Jer ću znati da si neko moj
Po titraju, osećaju, naježenosti, beskonačnosti
I ti ćeš me voleti kada misliš da si neko novi
Sa novom pričom
Životnim putem
Jer ćeš znati da sam neko tvoj
Po večnosti, istrajnosti
Znaćeš me
Volećeš me
Zbog mene same,
Zbog sebe i sudbine
Jer od iste smo duše nekad davno stvoreni.

Ja znam da postoji jedna legenda
Bajka i priča
Kako smo se nekad davno voleli 
Ja i ti.
Ivana Jovanović


Drugačiji ste od ostalih? Vaš hobi je neobičan i interesantan? Pišite nam na redakcija@kukuriku.ba i predstavite svoj talent cijeloj Bosni i Hercegovini, nebitno imate li 7 ili 77 godina!


nekretnine_mostar

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here